Moj omiljeni i obožavani razulareni kabadahija po imenu Dži, poznatija Džiadžojka je napisala post i isprozivala mamu. Pošto mi se čini da pomenuta mama ne bloguje, iako bi sigurno imala šta da nam pametno kaže, evo druge mame, koja se našla prozvana u postu a bogami u komentarima.
Upozorenje – ovo je jedan post za zarozavanje tzv. emo post.
Dakle i ja sam jedna od tih mama. Pitam sad ja vas, da li postoje drugačije? Sve mame po dafaultu smaraju. Koliko god se trudile da to ne čine, nema tu pomoći, manje ili više to rade.
Moja next generation (1 female + 1 male) će vam to potvrditi.
Jednog trenutka je bila ovako a sledećeg – gotovo, the end, nema više. The next generation je krenula svojim putem.
A mame! Mame su ostale tu gde su, da smaraju, da razmišljau o deci, da brinu.
Mene a i druge mame, samo zanima šta je tu loše. Zašto niste spremni da primite tu brigu, ljubav, pažnju i zašto ona mora da bude u svakom trenutku pogrešna.
Sad ako neko misli da mame uvek postavljaju ista pitanja – u stilu da li si gladan(a), zašto si tužan(a) i slično da vam kažem, šta god mame da pitaju svodi se na isto.
Moja next generation, nadam se da me se neće odreći posle ovog posta, isto reaguje i na pitanje npr:
– a kako da prebacim pdf u jpg
– onaj widget mi nešto baguje, šta da radim
– zaglavio mi se štampač, hoće li neko da mi pomogne
Gde me nađe baš sada? (uobičajeni komentar)
Podseti me to na jedan post, koji je takođe ostavio utisak na mene a napisala je my dear Queen
Sve je tačno tako, kako je Queen napisala. Pa šta!
Mnogo se pravite važni, da Vam kaže Amarilis. Niste vi mnogo pametniji samo ste iskusniji. Da li ste vi pomislili šta bi vi u životu znali, da su vas tako učili, šta god da je u pitanju.
Najviše mi se sviđa što ste ubeđeni da ćete biti drugačiji roditelji.
E pa nećete. Bićete isti takvi, koliko god to vama izgledalo neverovatno. Vi ćete kao biti prosvetljeni, vodićete računa da ne smarate svoju decu, kao što su vaše mame smarale vas.
U tome ćete uspeti sigurno. Svako vreme nosi svoje breme, tako da ćete biti potpuno originalni i drugačiji u smaranju svoje dece. Jedinstveni sa aspekta današnjih mama smaračica.
Dakle u ime svih mama i tata, vi tamo – love generation, tako pametni i sposobni (ovo nije ironično, stvarno mislim da jeste takvi) nemojte da budete emo invalidi (možda je malo teška reč, priznajem) pozovite mamu baš sada i recite:
P.S. Znam da sam smorila ali volim ja vas, znate vi to 🙂
Divne, divne poruke. I slažem se sa tobom u potpunosti. 🙂 Omlatino, ne budite tzv. cool, to je samo antipod reči tzv. hot generacije iz sredine prošlog veka. ; U zdravlje i u ime ljubavi. :*
:'(
Mama, vrati se, sve ti je oprošteno!
P.S. Kad pomenu monitor… Na Ubu upala dvojica policajaca u kuću nekog hakera, da mu zaplene komp. Raskačili monitor i odneli ga. Kućište ostalo.
Dobro je da ima i jednih i drugih reagovanja. Mozda se tako obostrano nesto promeni iako niko ne misli nista lose i voli!
Ala sam diplomata a? 😉
Amarilis, u principu si u pravu, ali i sama znaš: na mlađima je da rade to starijima, zbog komsičke pravde-i njima će to da rade, pa moraju da unaprijed izbace frustraciju 🙂
Dži, nasmija me, brate 😀
Tekst je dobar, ali stilski mi se baš ne dopada, ima neologizama više no ‘leba da jede. 🙁
Ovo sa sličice, sa startom koji je nestao, desilo se mojoj mami.
Zverko hvala na podršci 🙂
Da širimo ljubav među generacijama i ubuduće 🙂
Hi Dži,
nisi mi baš nešto rečita a i nisam te ubedila. Biće tu još posla, neka polako. 🙂
Zelena jesi diplomata svaka čast 🙂
Hi Iva,
dobrodošla!
Neologizmi su važna stvar, svaki filolog se bori protiv njih na svoj način a ovo je bio moj. Ako si ti primetila, znači da sam uspela nekom da prenesem poruku. Širi dalje, ti bar umeš ti divno da uradiš.
Želela bih da iskoristim ovaj trenutak da kažem javno da ja volim svoju mamu, iako je ogovaram. I da razumem vašu brigu, i divno je to što ima neko da se brine o nama. Ali kada preterate, mi smo tu da reagujemo, da nam se ne biste zalepile za aure kao čičkovi, pa posle kroz život da vas vučemo na duši jer smo vas ostavile same, kad smo se udavale… :D:D:D Ja ću bar imati taj osećaj griže savesti, jer moja majka još uvek ne pokazuje znake samostalnosti, tj. znake želje za životom bez posvećivanja nam preterane pažnje, koja nekada umesto pozitivna ume da bude i opterećujuća.
Već te vidim tetka Amarilis kako buktiš dok čitaš ove moje redove, kako ti raste želja da ispišeš još 6 postova u odbranu svih majki ovoga sveta. :)))
Ali ja ih ne napadam. Samo komentarišem. Kao što ste i vi komentarisale naše usrane pelene, prve menstruacije, prve ljubavi, boginje, gluposti… E sad smo kvit! :)))
:*
Comments are closed.