An apple a day keeps the doctor away, kaže dobra, stara engleska izreka. Pošto je situacija sa jabukama, malo čudna na ovom našem brdovitom Balkanu, pisala vam je Amarilis o tome, a može opet ako je potrebno, elem nema jabuka (čitaj, skupo) mora se kod čika doktora.
S knjižicom u ruci krenula Amarilis put Doma zdravlja.
– Dobar dan, dobar dan – poletno se obrati Amarilis teti na šalteru, koja ne voli kada joj neko kaže sestro!
Nema gužve ispred šaltera, pa se misli Amarilis, možda nam je svratila malo Evropa i evropska organizacija, u međuvremenu, dok se Amarilis lečila nekim narodnim lekovima.
– Šta treba? – odbrusi teta u belom
– Znate, ja sam nešto bolesna, pa bih da se konsultujem sa lekarom?
– Temperatura?
– Prijatna je temperatura napolju, malo se naoblačilo, ali mislim da neće kiša – odgovori Amarilis u dahu
– Pitam kolika Vam je temperatura, razdra se sestra iz sveg glasa, da je čuju i u susednoj čekaonici.
– Ja bih o svojim simptomima i tegobama da pričam sa doktorom a ne ovako na šalteru – pobuni se Amarilis
– Gospođo, Vaš izabrani lekar radi sutra a kod drugog lekara mogu samo hitni slučajevi, recimo sa visokom temperaturom, što Vi očito niste. Zovite telefonom i zakažite kod svog lekara.
– Kakav moj lekar, nisam bila kod lekara ne pamtim a i poslednji put je bila neka doktorka, o čemu vi pričate?
– Ne znam ja – odvrati sestra – u Vašem kartonu piše da je doktor Pera P. Vaš lekar i to je kraj priče.
– Ali, nije neka gužva u čekaonici, sigurno da neki doktor može da me primi – uporna je Amarilis
Sestra tresnu neku knjigu na otvor od šaltera i okrenu leđa zblanutoj Amarilis.
……………………………
Dva dana kasnije, krenu Amarilis na zakazani prvi slobodni termin kod svog izabranog doktora Pere. Ko ga je birao, Amarilis saznala nije. Srećne ruke, kakve je inače u životu, upadne ovog puta Amarilis u prepunu čekaonicu, nema gde igla da padne.
– Šta je sad ovo – misli se Amarilis – kad je bilo tri puta manje ljudi, nisu hteli da je prime, a sad zakazuju, kad ono haos.
Raspita se malo Amarilis naokolo i sazna sledeće: kod doktora Pere je uvek gužva, pošto stalno nekog prima preko reda, ali je OK, daje bolovanje bez problema i upute za specijaliste. Ništa da ne brine Amarilis, kako su je drugi obavestili, doktor Pera radi brzo, očas posla će on da raščisti gužvu.
I dođe taj momenat kada se začu :
– Amariiiliiis!
Bojažljivo, ali s punim poštovanjem uđe Amarilis da upozna čuvenog doktora Peru, inače svog ličnog, izabranog lekara.
Dobar dan, dobar dan, kako to već ide, sede Amarilis na stoličicu.
Doktor Pera u gužvi, očito, piše li piše, glavu ne diže, Amarilis ni da pogleda.
– Recite – progovori doktor ne prekidajući pisanje
– Neka sačekaću da zvršite to što radite – fina je Amarilis, finija ne može biti, ipak je to preko puta njen doktor.
Šta da vam kažem, pobele pa pocrvene doktor, kao Amarilis tu njega zavitlava a šta ima da je gleda (kao da je za gledanje –prim.Amar.)pregledaće je ako treba, zna on valjda da radi svoj posao, mora sve da upiše i u karton i malo u kompjuter i šta se to Amarilis tiče, njeno je da odgovara na pitanja….
Odgovori tako Amarilis na postavljena pitanja, doktor reče – Zinite!
To je to. Dobi Amarilis svoj recept. Sa kompjuterskog štampača, taj deo je vau, evropski. Ali Amarilis ne mrda. Sedi I dalje. Doktor zapanjeno podiže glavu:
– Šta je sad, završili smo!
– Znate, ja bih da mi objasnite …….
– Slušajte Vi gospođo, nisam Vam ja draga Saveta, dobili ste adekvatan lek a ako Vam je do priče, izvolite u čekaonicu, tamo ima ornih za pričanje, koliko Vam duša želi.
Skrušena i pokunjena Amarilis, dokopa se nekako svog leka u apoteci i poslednjim ostacima snage ode da kupi te uvozne jabuke, kakve su da su, možda pomognu.
P.S. Amarilis je dobro, što i vama svima želi. Što se tiče našeg zdravstva, to baš i nije slučaj.
Samo si ti mogla ovako tužnu i jadnu nam stvarnost da ispričaš na način da umirem od smeha. 🙂
Iskreno se nadam da si stvarno dobro!?
Hi Verkic,
pa moramo da se smejemo našim mukama, kako drugačije.
Inače hvala ti na brizi, super sam ja, samo sam malo alergična na sunce, klasična vampiruša 🙂
PA ZNAŠ ŠTA VIŠE!!! Ja ću da šlogiram od ovoga. Nema druge. Ne znam šta je sa ovom zemljom. Svetom. Sve bre otišlo u majčinu. Ludim više. LUDIM! Ja sam krenula da se žalim na sve i svakoga. Kad god me neko popreko pogleda ja jur na internet i poštu, piši, žali se, kukaj. Misliš da me neko kontaktirao ikada? Misliš da je neko upozoren? Svi su tamo gde su i bili, gori nego ikada. Ginekolog koja je načelnica bila naše ginekologije, pronašla mi je cistu od 4 cm i rekla da hitno moram tumor makrere da radim i da more da me šalje u Bg na operaciju. Ja zgrožena i uspaničena odjurim kod drugog ginekologa, kako to obično i biva, ispostavi se da ne da nemam cistu od 4 cm, nego nemam apsolutno ništa. Otišla sam i kod trećeg za sv slučaj. Na kraju se ispostavi da je ta ista načelnica vodila trudnoću ženi do 7. meseca a da pritom na istom tom UZ nije videla da dete nema razvijene ekstremitete niti ima oči. Ista ta je i mužu žene u 5. mesecu trudnoće rekla da mu žena boluje od raka jajnika, da bi se ispostavilo da žena nema ništa, odnoso da je jednostavno TRUDNA! A da ti ne pričam dalje o slučajevima zbog kojih se svakodnevno kidam, a kao još se i žalim, misleći da će NEKO odreagovati. JOK! Eno je ta ista radi i danas gore, nije načelnica, ali radi punom parom. Ma kreći se tetka Amarilis, smej se, jedi voće i povrće, lekare zaobilazi.
E moja Dži!
Mogla bih knjigu da napišem, koliko pogrešnih lekarskih dijagnoza sam do sada imala. Ali, ne smemo gubiti nadu. Ko će onda da nas leči.
Ljubima ja tebe 🙂
jednom riječju: strašno.
@Samrich
Mislim da smo svi malo yastranili pa i doktori!
Comments are closed.