Meseci u godini i srpska istorija i predanje
Da su stari Srbi kao i ostali Sloveni imali 12 meseci svedoči srpska mitologija, narodne umotrvorine, bajke , priče.
Do 14. veka srpske povelje nisu datirane. Od tada se javljaju datumi, nazivi za mesece na osnovu grčke, odnosno latinske crkvene tradicije i običaja.
Ponekad se pronalaze i starosrpski nazivi za mesece uz navedene latinske ili grčke.
„ U 4 srpska jevanđelja (Jevanđelje manastira Bogavađe i Lesnovsko jevanđelje – iz 13. Veka i Rajkovo četvorojevanđelje i Izborno jevanđelje i apostol – iz 14. veka) nalaze se narodni nazivi za svih 12 meseci i oni se podudaraju sa drevnim slovenskim nazivima meseci u Ostromirovom jevanđelju link, pisanom 1057 godine …“ M. Nedeljković, Godišnji običaki u Srba
Meseci u godini – srpski izvori, 13. i 14. vek
januar – sečenj, seče se šuma
Drvena građa se seče do svetog Trifuna, 1. februara po starom kalendaru. Tog dana počinju da se stvaraju „sokovi“ u drveći i ako se posle tog datuma seče , građa se lako ucrvlja.
februar – ljuti
mart – suhi
april – berezozol, brezen
Pale se breze da bi se obezbedilo đubrivo za oranice i drigo zemljište. Pepeo od breze je bio veoma cenjen i korišćen za obezbeđivanje dobrih useva.
Drugo tumačenje je da u tom mesecu breza počinje da zeleni.
U ruskom i češkom berezozol se odnosi ponekad na mesec mart. link
maj – traven
juni – izok
Javljaju se cvrčci, stari naziv za cvrčke – izok
juli – červen
skupljaju se gusenice, crvi od kojih se pravi crvena boja; postoji i tumačenje da je zbog obilnog cvetanja dobio to ime
avgust – zarev
mnogo seva (zari, zori, svetli se) i grmi u avgustu
septembar –rujen
oktobar – listopad
novembar – gruden
zemlja počinje da mrzne i stvaraju se grudve
decembar – studen
Meseci u kasnijim istorijskim izvorima
Sveti Sava je u Žitiju Sv.Simeuna Nemanje upotrebeio naziv februar.
Pogledaj: Rastko, Sava Nemanjić – poreklo imena
U Vukovom rečniku postoji odrednice koje se odnose na latinske nazive meseci:
veljača/februar
вѐљача , (једни говоре и авељача и овељача )
- (у запад. прим. ) Monat Februar , Februarius : вељача превртача ; Кад вељача не дажди, Марач добра не мисли .
- (у Србији ) vide бабини укови .
mart/ marač
Ма̏рт , m. der März , mensis Martius [ cf. Марац , Марач ]: Замислио се као јемин о Марту .
Ма̏рач , рча , m. (у прим. ) vide Март : Од по Марча и пас у хлад бјежи ; Кад Вељача не дажди | Марач добра не мисли .
Pod odrednicom babini ukovi, jarci pominje se april.
ба̏бини ја̑рци , ба̏бини ко̏злићи , ба̏бини по̀зајмени̑ци ба̏бини у̏кови m. pl. ово вријеме кад на свшетку Марта или у почетку Априлија удари снијег или цигани , etwa Märzschnee , nix cadens mense martio . Приповиједају да је некаква баба истјерала јариће у планину, па дунуо сјевер и ударио снијег, а она рекла: „Прц, Марцу, не бојим те се: моји јарчићи петорошчићи.“ На то се расрди Март, па узајмивши у Февруарија неколико дана, навали са снијегом и с мразом, те се смрзне и окамени и баба и њезини јарићи. Кажу да се и данас може видјети у некаквој планини (гдје се то догодило) оно камење што је постало од бабе и од јарића: баба стоји у сриједи и јарићи око ње . [ cf. бабини дни , вељача 2 ]
Što se tiče narodnih naziva Vuk navodi sledeće:
siječanj, mesec januar
veljača, februar
ožujak/lažak , laška (*lъžujьkъ ≃ prasl. *lъžь) – mesec mart
travanj, april
svibanj, maj, kada cveta sviba, vrsta drena, gloga, Cornus sanguinea
kolovoz, avgust
rujan, septembar
listopad, oktobar
studeni, novembar
prosinac, decembar, koji je boje pepela, sivi, sinj; *sinjь
Narodni nazivi za mesece se koriste i u službenoj dokumentaciji I srpskog ustanka, konkretno u Delovodnom protokolu Karađorđa.
Kralj Petar I Karađorđević je u svom ratnom dnevniku datume upisivao dvojako , navodeći obavezno i stare srpske nazive i druge prigodne pojmove iz srpske tradicije.
Javljaju se još i ovi nazivi:
Januar – koložeg, tolika je hladnoća da se kola moraju ložiti, žeći; predhrišćanska tradicija upućuje na sledeću simboliku: paljenje obruča obmotanog slamom, simbol umiranja starog sunca i rođenje novog
februar – veliki sečko
mart – derikoža, tada najčešće lipsava stoka; Sečko seče, marta, dere.
april/maj – đurđevski mesec, lažitrava – izmami stoku da pase ali je nema dovoljno i nije kvalitetna za ishranu
juni – trešnjar
juli – žetvar
avgust – gospođinski mesec, panađurski mesec
septembar – grozdober
novembar – mratinji mesec
decembar – božićni mesec, koledar
Mile Nedeljković, Godišnji običaji u Srba
Gordana Jovanović, Narodni nazivi meseci u Srba
Vuk Karadžić, Rečnik
