Ah, Sajam knjiga, poziranje ili prava kulturna manifestacija?
Nisam sigurna da bi iko mogao da da pravi odgovor, verovatno ima i jednog i drugog. Kulturološki. sociološki fenomen, verovatno!
Milja je već napisala sjajan post na tu temu, moram priznati da se slažem sa mnogim njenim opservacijama. Ali ja neću odustati od Sajma knjiga, za sada.
Šta sam videla lepo, šta mi se dopalo
Na Sajmu, procentualno gledano, najmanje vremena provedem u centralnoj hali a još manje u onom centralnom VIP prstenu. Najpre zato što je VIP, tamo se ide da budeš viđen, tamo su reporteri, novinari, kamere. Kencepcijski gledano, gotovi svi štandovi, koji se tu nalaze, imaju po još jedan štand u onoj drugoj, pomoćnoj hali, gde je gužva neuporedivo manja, sve se lepo može razgledati.
Idem redom, šta mi se dopalo.
Kao pravoj vintage osobi, jako mi se dopao štand Pedagoškog muzeja . Postavili su staru klupu i učila iz prošlog veka, slovaricu preslatku, ilustrovanu u vintage stilu, krasnopisom, koja se mogla kupiti, magneti sa istim tim slovima – D se već smestilo na moj frižider. Napravila sam fotke, ali nešto zabagovalo, pa ne mogu da ih prebacim na kompjuter.
Štand Biblioteke grada Beograda. Srećom, tu baš i nema gužve a ima fotelja, pa do mile volje može da se sedi i da se listaju i proučavaju njihova izdanja. Tu sam, moram priznati, izgubila pojam o vremenu, listajući predivne knjige putopisa iz ranijih vekova, nepoznatih autora, stare mape Srbije i Beograda. Ko želi da stekne sliku o tim izdanjima, postoji opcija download a neka postoje i na sajtu Biblioteke, mada ne i sva koja sam tamo videla, ali biće ih.
“Besjeda”, izdavačka kuća iz Banja Luke je za mene otkriće, tu sam svašta kupila, između ostalog Starozavetne i Novozavetne pripovetke Djure Daničića, kao i naslove iz meni drage oblasti – etimologije.
Što se tiče SF-a ponuda baš nije sjajna. Naslovi, kojih ima u ponudi su već izvesno vreme. Međutim, otkrila sam, meni sasvim novu izdavačku kuću Tardis , koja izdaje SF domaćih autora. Obratiću pažnju na njihovu ponudu, to je sigurno.
Marija Semjonova, hit pisac SF-a u Rusiji, poznata po svom Vukodavu, serija knjiga epske fantastike, napisala je i Valkiru, novi serijal, kod nas u izdanju Srpskog sabora “Dveri” .
Kad totalni zaluđenik, kada su u pitanju legende o kralju Arturu, Avalon i sve ostalo na tu temu, sve što sam našla od novih naslova iz te oblasti sam pokupovala.
Eto, to su je moje viđenje i – zadovoljna sam. Što se ostalih utisaka tiče:
Pošto sam provela skoro ceo dan, morala sam i da pojedem nešto, pa eto priznajem, pazarila sam i pljesak, onako kulturno, kako treba na kulturnom događaju (pitam se da li su to ponudili i Tadiću, kada je obilazio Sajam). Kulturno sam platila roštiljdžiji, koji se bavi i mesom i parama, a kasa naravno stoji kao ikebana na stolu sa mrtvom prirodom. Da li će doći dan, kada će moći da se pojede i nešto drugo sem roštilja na Sajmu?
Od VIP persona, mimiošla sam se sa Velikićem, Bajcem, Hajbijanovićkom i Danicom Drašković!?!
I nije da mi nije palo napamet – a gde su tu blogeri, kad ono ja neobaveštena, bilo ih je link . Žao mi je, ne bih nikoga da uvredim, ali definitivno i u blogovanju postoje klanovi, pa ili si B92 ili si u ovoj drugoj grupi, ali zna se ko su glavni, pa ili si sa njima, ili ……, srpska posla. Ko ne zna, evo šta je blog, po definiciji tih dama:
“blog drugo ime za slobodu”, “pribežiste nezavinog novinartva”, “paralelna stvarnost aktuelnoj”, “u nekoliko i vrsta rijalitija, s obziom na ekstrovertnost koja je odlika pisanja na blogu”.
Sve u svemu nema me nigde, kao ni mnogih lepših i boljih blogva, tako ispada, ali to je dobro, zar ne.
Najbitnije je da si se fino provela, da si kupila knjige koje te interesuju;)
A Banja Luka je i inače prepuna stvari za otkrivanje 😉
Ja nisam ni otišla na sajam, nema tamo ničeg za mene.
Blogeri…mi, naravno, ne postojimo, ali to će da se menja i ja ću za to da se pobrinem. Molim samo za malo podrške na Twitteru 🙂
@ Milko, moram ti priznati da se stidim, ali nikada nisam bila u Banja Luci. Verujem da sam mnogo propustila, trudiću se da to ispravim.
@ Valentina, nećeš verovati, ali dok sam bila na Sajmu, pomislila sam da je to strašno, kako blogera nema nigde i motala sebi po glavi, kako animirati Valentinu na akciju. Drago mi je da želiš da to promeniš, ako ti ikako mogu pomoći, stojim ti na raspolaganju.
Što se tiče podrške na twitter-u, priznajem da kao osoba iz prepotopskog perioda, nisam ga još sasvim savladala, tj. saživela se sa tim vidom komunikacije, ali evo dobrog povoda da se pozabavim time.
🙂 ja se nekako probijam i čitaju me, moram da se pohvalim, ali bilo bi mnogo lakše kad bi i moji online drugari bili tu. Ipak ja one ljude ne poznajem, tj. nisam ih baš mnogo čitala 🙂
Odavno planiram da se pozabavim vama koje redovno čitam, da vam posvetim post il’ dva, ali ne kao onaj fazon sa nagradicama, gde se svi međusobno hvalimo. Malo ću da kopam po tekstovima, da vas interpretiram. Sad ste se možda naježili 🙂 I treba 🙂
To je stvarno lepo sa tvoje strane :-). Ja stvarno nemam baš neka preterana očekivanja, kada je čitanost u pitanju, mada moram da priznam, da me broj poseta, naročito na mom drugom blogu za engleski jezik, stvarno veoma često bukvalno zapanji, iako to ponekad ne pokazuje Alexa i ostale te mašinerije.
Stvar je u tome, da ne mogu da prihvatim da neko ko ima blog, koliko god da je kvalitetan, a nema apsolutno nikakve veze sa književnošću, priča na Sajmu knjiga o blogovanju i književnosti. I to se zvrši tako nekim blago rečeno, čudnim kvalifikacijama. Znam, sve je danas marketing, pa ko ima znanje iz te oblasti, zakon je za sve.
Samo ti, draga, interpretiraj 🙂
Usput, već odavno hoću da te pitam: zbog čega imaš dva “Amarilis” bloga? samu sebe sabotiraš tako (SEO disaster) + dupli posao oko objavljivanja…
Lep i iscrpan izveštaj, Amarilis :)I
ja sam bila na sajmu, ali samo par sati posle radnog dana. Najviše sam vremena provela na promocijama kod prijatelja sa fb i blogspota. Ne volim gužvu pa sam “protrčala” kroz štandove koje sam unapred “ubeležila”. Pazarila sam, ali mislim da ušteda i nije neka…Više volim da kupujem natenane, bez gužve nad glavom, guranja i sl.Posebno me raduje što sam dobila na poklon novu knjigu mog rođaka, strica zapravo, koji je poznat kao australijski pisac i preveden je širom sveta…ovde, kod nas veoma malo. Izgleda da je našao domaćeg izdavača koji je zainteresovan za njegova dela i ova knjiga koju mi je poklonio je autobiografska.
Drago mi je da si se dobro provela što se tiče književne šetnje i kupovine knjiga. 🙂 Ali i da si se ogrešila i pojela pljesku (kad već nisu postavili narodnu kujnu i kazane), jer ne ide ništa u glavu, ni iz glave na prazan stomak.
A što se tiče glave države, toliko premudrih misli njegovih o karakteru naroda i njihovim lošim navika se da naći u današnjim novinama, da je to neverovatno. Beše to prvorazredni državnički događaj.
O perjanicama srpskog blogerisanja nemam šta da kažem, jerbo je to sve institucionalizovana priča.
Ovako sam i ja nekada dolazila sa Sajma – pune kese, pa ne znam šta ću pre da čitam. Sad jurim popuste, knjige koje naročito tražim (i ne nađem)…
“Kulturno sam platila roštiljdžiji, koji se bavi i mesom i parama…”, uzima i vraća pare istom rukom kojom pakuje pljesku, pa ako nešto curne, on to lepo obriše o musavu kecelju.
Mamarilis, nikad nisam bila na sajmu knjiga, inače nisam neki crvić knjiški 🙂 Obožavam sajmove, zaista! Pljeska je legenda, ne diraj u pljesku! A, što se tiče bloga kao vrste književnosti, hm? Naravno, isti đavo pucaš po papiru ili pucaš po web-u. E, sad pitanje je kome ćeš da daš da objavi a kome da te promoviše.A klanovi postoje uvek i svuda.
@ Valentina, odgovor je tako glup, da ne mogu ni da ga sročim. Planirala sam ionako da uskoro ukinem blog na bloggeru.
@ Emo, drago mi je da si se ipak lepo provela :-), kao i da je bilo blogera na Sajmu. Ne znam zašto se svi žale na gužvu, ovi štandovi, koje sam ja opisala, na primer, bili su bez gužve, a toliko toga se tamo moglo videti. Javi šta si lepo pročitala, Emo i kako se zove knjiga tvog rođaka.
@ Zverko, draga, pa ne mora baš narodna kujna, ima valjda još neke hrane u ponudi na ovim našim prostorima, sem roštilja.
@ Miljo, to ti kažem, čudan smo mi narod, Sajam kulture i nekulture na jednom mestu.
@ Queen, my dear, taman posla, ne diram ja pljesku, tj, diram, smazala sam je samo tako, ali ipak, u nedostatku izbora… Što se tiče blogera, mogli bi malo da se organizuju, moje je mišljenja, a ne samo da se važi klanovska ili već kakva god raspodela.
Comments are closed.