Ne, ovo nije ni metafora, ni neki post sa nekom pozadinom punom simbola. Ovo je priča o umiranju u Beogradu. Tužna, ružna, da ružnija ne može biti. I svi je znamo, želim da je niko ne doživi više u Beogradu, pusti snovi, bojim se.
Ističem Beograd u nadi, želji da u drugim gradovima, koji su ipak manji, žive ljudi, zdravstveni radnici, koji imaju dušu ili bar lepu reč za svoje pacijente, da tamo nije sve u novcu. Ne znam, nadam se!
Da li je blog mesto na kome se piše o smrti, umiranju ili je to isključivo vezano za Politiku, čitulje. Prilično sam smušena, verovatno i nedorečena. Blogojem već duže vreme, nailazila sam na postove o iskustvima sa lekarima, skoro sam pročitala jedan post, blogera, koji je opisao muke, kada je svoju malenu devojčicu vodao po lekearima, ali sada ne mogu da se setim, sorry, pa ne mogu da ga linkujem.
Nije bilo pomoći, u redu je . Draga, bliska osoba je off-line, forever – Who Wants to Live Forever !
Ali –
1. Ako imaš preko 70 godina i živiš u Beogradu = umrećeš sigurno, ako imaš bilo šta, što nije kijavica
Provereno u zadnjih par meseci. U redu je svet ostaje na mladima, najpre njih lečiti, ali to nije tako.
Dakle, preko 70 godina, ako te spase lekar iz Hitne pomoći, zapali sveću za zdravlje i to je to.
Ako ne ?
2. Mogući = doživljeni odgovori.
– Pa, dobro šta hoćete, vidite koliko ima godina, šta biste vi hteli, da živi 100 godina. Lepo vi gospođu kod vašeg lekara u Dom zdravlja, pa nek vidi šta će, mi u bolnici nemamo mesta (odgovor dobijen više puta iz raznih bolnica, nakon uputa i instrukcije lekara Hitne pomoći da mora hitno u bolnicu).
3. Veze, vezice i ostale proverene stvari
Zna se šta sledi.
Dobro dovedite je na pregled, pa da vidimo dalje.
Ne može ni do ćoška da ode, ali, hajde, nosi, vuci, bodri …..
Posle više od 5-6 sati u bolnici, raznoraznih pregleda i testiranja (više od polovine je prošlo po raznoraznim čekaonicama):
– Jako joj je loše, ali mi ne znamo šta joj je, znači nije slučaj za nas, za koga je, mislite gde da idete, pa to vidite sa vašim lekarom u Domu zdravlja…. Šta li si ti burazeru, ako nemaš pojma a doktorka u Domu zdravlja ima?
I tako to ide. Sve gore i gore. Lekari se ređaju. Svaki ima svoju dijagnozu, koja ama baš nema nikakve veze sa dijagnozom prethodnog lekara, za koga naravno kaže, ma taj pojma nema.
Šta još da vam kažem.
Kako to izgleda u privatnoj bolnici. Pa imate svoj televizor i kupatilo i svi su slatki. Možete da naručite da jedete, šta vam padne na pamet!!!!!
Pošto je stvar ozbiljna, mada niko ne zna šta je, mora se pozvati stručnjak sa VMA, kao i kolega konsultant sa Klinčkog centra itd.
Naravno, nije baš poželjno za privatnu bolnicu da se tu umire, pa je hitno data preporuka da se prebaci u Klinički centar.
– Čekajte, pitam jednu slatku sestricu, pa u Kliničkom nema mesta a i rekli su to nije slučaj za njih.
Kaže sestrica u poverenju:
– A pa ne brinite, ovaj doktor konsultant, koga ste posebno platili iako mi imamo 150 lekara, koji ulaze u tzv.redovnu cenu koju plaćate, on je kum sa načelnikom tog i tog odeljenja …..
4. Klinički, urgentni i sve ostale bolnice u Beogradu
Pre nekoliko godina, moja ćerka je imala strašnu nesreću. Tada sam mnogo toga naučila i po pitanju medicine ai po pitanju funkcionisanja bolnica.
Želite da budete uz svoje voljene, kada su u bolnici. Obavezno i treba. A kako ćete to izvesti, kada su posete ograničene. Lako. Načina ima mnogo, evo jednog proverenog, još uvek funkcioniše.
Ne gledam televiziju i ne mogu da dam 100% precizne podatke, ali koga interesuje snaćiće se.
Pre par godina je bila u pitanju španska serija u posle podnevnim časovima, sada su tu Turci i njihova serija u večernjim časovima. Sve sestre su zakucane ispred televizora u to vreme. Posle toga ide Farma ili Dvor, nisam sigurna, vremena koliko hoćete. To je vreme da pomognete, okupate, date večeru, presvučete, šta god je potrebno.
Ja sam naučila da skidam infuziju, pošto nema te sile, koja će dići sestru, ako se infuzija završila u vreme serije, da menjam kese za urin (jednom prilikom je eksplodirala prepunjena kesa, sestra je rekla, zovite čistačicu, ionako ništa ne rade po ceo dan). Draga čistačica me je naučila. kako se menjaju kese i gde stoje. Naučila sam da previjam rane, ma ne mogu više da mislim o tome.
Vreme današnje.
Mladić, tridesetak godina, problemi sa srcem, zvoni, zlo mu je. Tu je negde između večeri i noći (još jedno doba dana, kada možete da se prošvercijete u bolnicu). Zvoni, zove, celo odeljenje čuje. Dežurna sestra spava. Dežurni doktor je u nekoj drugoj dimenziji, levitira verovatno, pošto ga je nemoguće naći (Neprovereno, priča se da spavaju na alergologiji ili ortopediji, tamo je mirno).
Probuđena sestra uz komentar, da ako još nekom padne na pamet da je probudi zvaće miliciju, obezbeđenje i ostalo, jer ona ima malu platu da sluša gluposti. Tras vrata, ključ se okreće u bravi.
Mladić je u međuvremenu preminuo. Da li je za njega bilo nade?
E, moja sestrice, moj doktore, male vam plate, za šta – za spavanje.
Odlutala sam, pogubila sve niti, šta da vam kažem.
Gledajte Hausa i učite, zapisujte – nemam pametniji savet.
Мало ли је речи о томе? Узалуд, све се то види, и сви то виде, и даље се наставља по старом 🙁
Ако се жалите на стресан посао – радите га, даме и господо, да вам поверујемо.
Мислим да није много различита ситуација ни у мањим местима. Све се своди на шетање од једног до другог и губљење драгоценог времена, пара и здравља на првом месту, јер једни другима пребацују пацијенте. Могу да поверујем и да не знају о чему се ради, али ако се испостави да би требало да знају – у том случају нису за тај посао. Колико људи треба да умре због њиховог незнања?
Нађе се где-где и покоји прави, али их је тешко наћи, а и затрпани су људима који знају за њих.
Моје искрено саучешће теби и свим породицама које на овакав начин остају без својих најмилијих.
Како је тужна таква ситуација, која је нажалост истинита. Свима фали нешто, нико ништа не ради… А највише се ускраћује помоћ најстаријима. Ах.
Upravo sam završio post o onome što smatrama da je zajedničko svim našim bolestima. O kanceru koji je pojeo naše društvo. Više uopšte nije bitno dali se radi o državnoj upravi, sudstvu, zdravstvu, školstvu… Sve je trulo, izjedeno iznutra. I smrdi. Od glave.
Nije drugačije ni u BL..
Joj tuge i žalosti. Drug mi je lekar, i kaže mi da starije od 60 ne fermaju 2%. On se mučan ubi, jede se, ali ko njega pa pita. Samo u našoj zamlji je starost=bolest. Kada sam pre par godina videla neke metuzaleme Nemce i Nemice kako se šetaju u grupi po Bg-u, došli ljudi Dunavom, krenuli u obilazak sveta, u penziji su, pa da uživaju lepo… Došlo mi da plačem. Kod nas kad odeš u penziju možeš komotno da se samoubiješ istog trena. Strahota.
A što ti kažeš, nije samo sa starijima slučaj. I posle kažu – šta vam fali ovde?! Kad neće država da me štiti od huligana, kad neće da mi pomogne da nađem posao i da se lečim, pa KO ĆE?! Pa i kad si u vezi i partner ne obraća dovoljno pažnje ti ga ostaviš. Kako da ne ostavim zamlju koja me ne samo ne ferma, nego me i ubija!
Ja sad idem malo da plačem, da ću da se vratim.
Šta da dodam i da Vam odgovorim, dragi moji.
@ToMCee, hvala ti druže!
Poenta je u onima koji dolaze i njihovim mogućnostima za, pre svega ljudski tretman i dostojanstvo.
Ima pravih doktora, samo su ” izgubljeni u prevodu “, sistemu, asministraciji, ko će ga znati?
@ Olujo, nerad je svuda, nerad i nebriga. A nekad je dovoljna samo lepa reč.
@ Miodraže, videla sam tvoj post, odličan je i svaka ti je na mestu. Od glave!
@ Milko, strašno mi je žao, ako je i kod vas isto.
@ Dži, da u pravu si, kod nas je starost bolest. Potpuno razumem situaciju tvog druga. Šta sam ja doživela i videla, koliko bih postova na tu temu mogla da napišem, doktori i sestrice, vrata pakla su otvorena.
Strašna je situacija u državi, ali apatija, strašna apatija se kao zaraza proširila. Imam utisak da nikome nije više stalo. Nemoj da plačeš Dži, nego u neku kreativnu akciju.
Bedak ;( Ne znam šta da kažem…
Bedak je prava reč, hvala ti.
Veoma mi je žao. Primi moje najdublje saučešće. Tragedija je na šta liči zdravstveni sistem. Krajnje je vreme da se vrate časne sestre u bolnice.
Ružno je da kažem, ali izvestan broj ljudi treba pobiti, da bi se išta na bolje promenilo u ovoj zemlji. U suprotnom, godine koje slede biće godine još većih padova na svim poljima.
Hvala ti Zverko.
Apsolutno se slažem sa tobom i stalno o tome pričam, neophodno je da se časne sestre vrate u bolnice, samo što ne vidim volje da se to ostvari.
Comments are closed.