Mesto radnje, uobičajeno – supermarket. Kupovina redovna . Amarilis u akciji.
Energično, odlučno, ma znate već kako to Amarilis radi.
U jednom trenutku, stade Amarilis, kao ukopana, podiže glavu prema onim kosim ogledalima i ugleda – koga?
– Da li si ti to Amarailis, ili ne? Ne, nisi to ni ti Amarilis a nije ni tvoja Šauma (iako ti je kosa uglavnom nakostrešena). Taj pogureni, bledi ispaćeni lik, koji prazno gleda sa iskošenog ogledala, sa tom velikom lupom u ruci, pa to je Šerlok Holms, lično.
Kako kakva lupa?
Amarilis čita, čita sve što joj dođe pod ruku, sve voli da zna, pa čita i deklaracije. Tačnije pokušava da čita. Ranije je to i išlo nekako. Vremena se menjaju a i Amaris stigle godine, vid popušta, štampači sve bolji, deklaracije sve sitnije . Šta drugo, nego do komšije Kineza, bogu hvala svega imaju, pa lepo lupu u ruke i u pazar.
Šta može štampač da odštampa, može i Amarilis da pročita. Neće valjda mašina da pobedi čoveka. Mada, bitka se vodi oštra. Taman Amarilis nađe odgovarajauću lupu, a ono nova generacija štampača, pa ga usitne još više sa deklaracijama – brzo trk do komšije Kineza po jaču lupu.
A da je samo to, lako bi bilo. Ne vidi se svako slovo, vidi se svako peto, šesto, ali rekosmo, nije to više Amarilis,(nije ni njena Šauma) to je Šerlok Holms u akciji. Ima aditive, nema konzervansa, Amarilis je dovoljno svako treće slovo, u stilu velikog detektiva i sve kockice se slože, može Amarilis da protumači svaku deklaraciju, nema veze što je tako malena.
Veći je problem doći do deklaracije. Recimo beli sir na meru.
– Dobar dan komšinice, kakav Vam je ovaj sir u kriškama, mogu li da pogledam deklaraciju?
Sledi onaj pogled, što naš narod kaže- šta me belo gledaš – pa onda :
– Tu su Vam komšinice, ispred Vas istaknute su sve deklaracije, pa čitajte sami šta Vas zanima.
Uz gunđanje ostatka reda, Amarilis isuče lupu svoju i baci se u traženje deklaracije tvrdog sira u kriškama.
Malo pomalo, zahvaljujući deklaracijama, koje su tu negde pri dnu vitrine, u visini, nije baš kolena, ne preterujmo, malo nešto iznad kolena, dobi Amarilis i onaj gospodski, pogrbljeni stav čuvenog britanskog detektiva.
Buni se narod, uvek negde žuri, ali Amarilis se ne da. Isčita lepo svaku deklaraciju, za koju se izbori.
Tako dođe do informacije da se onaj sjenički sir pravi u Zemunu (valjda su se opštine zbratimile), a ona povoljna tunjevina je iz Češke, poznate po moru .
Ako se baš potrudi da čita i ona najsitnija slova, koja su više za dešifrovanje, onda sazna da je onaj fini italijanski sos ustvari napravljen u Kini a po narudžbi kupca iz Italije i da je sada reeksportovan iz Italije kod nas.
Beli luk je uglavnom iz Kine a jagode, da li ste jeli jagode ove godine, jagode su iz Turske. Mladi krompirići iz Holandije a jabuke, za to je potreban esej, odakle te jabuke dolaze na našu trpezu. Iz celog sveta, samo ih u Srbiji nešto nema, klima im ne prija izgleda.
Dok je nama Pacifika ribe ćemo imati dovoljno, Tajlandski ribari su čudo. Doduše ni Baltičko more nije procentualno loše zastupljeno, kada je riba koju jedemo u pitanju. Riba iz Save i Dunava je otplovila svojim putem i zaobišla beogodraske potrošače.
Dobro je što su informacije prevedene, zato i služe deklaracije, pa lepo sve na našem, srpskom jeziku piše.
Ne verujete vi Amarilis. Pa čitajte onda sami!
Ovo je krupno, nije loše za početak, izvolite:
Objavljeno u Politikinom dodatku “Potrošač”
Zašto, zašto, ima sve manje domaćih prizvoda na tržištu? I sve je kao strano bolje, jeste klinac.
Ova riba iz Save i Dunava stvarno nas zaobilazi. Izgleda da je sve u Srbiji glupo, pa i ribe.
Hehehehe, zato krastavce skoro da džabe dele na pijaci – mislim srpske. Narod se uzentao, da ih ona famozna farma bakterija, što je navodno made in Spain, ne pokoka načisto . 😉
Znaš šta, mislim da bi bila dobra ideja za obradu tekst o ambalaži za mleko (Imlekovo). Dok izizabiraš ambalažu koja ti se ni sliva niz ruke i koje nema ukvašeno dno, dobiješ upalu pluća pored frižidera koji su narihtani na maksimumu. A i ono šabačko, dugotrajno, jes’ vala da je dobro, al’ ambalažu mora Superman da ti otvori, a posle jedino da je prespeš u nešto, jer koliko podliva, pola baciš. 😀
Queen, nemam odgvor na tvoje pitanje, ali potpuno se slažem ako je roba uvozna ne znači da je bolja, naprotiv!
Miljo, ja sam fascinirana našim rečnim ribama, da li su glupe ili nama nešto fali, tek odoše od nas i ribe.
Jeste Zverko i mene ta ambalaža prilično ume da iznervira.
Comments are closed.