Moj prethodni post – Dr House u Urgentnom je povod za ovo što danas pišem.
Za one koji to ne znaju, ja sam filolog, profesor engleskog i nemačkog jezika a sebe smatram i velikim borcem kada su tradicija i naš srpski jezik u pitanju.
Sada obratite pažnju na naslov prethodnog posta – Dr House je sada ispravno napisano. Lako je meni, ja imam Milju, mog anđela (Miljo, ne ostavljaj me), profesora srpskog jezika i blogerku, čiji blog svakako treba čitati i čitati. Skraćenca dr se u srpskom piše bez tačke. Ja sam je napisala sa tačkom. Strašno je to što uopšte nisam bila svesna toga, iako pravilo znam napamet. Kako je to moglo meni da se desi, ipak sam manje više neki profesionalac, manje više :-).
Naravno odgovor je – engleski jezik, skraćenica dr se u engleskom piše sa tačkom.
Da li je to opravdanje, naravno da nije. Samo primer kako prisutnost engleskog jezika i njegovo neumesno i neopravdano korišćenje kvari naš, srpski jezik. Ako sam ja poklekla, kao osoba, koja treba ili se bar trudi da ima objektivan stav prema toj temi, šta reći, na primer, za mladu generaciju.
Kakav odgovor ima naše obrazovanje na bombardovanje raznoraznih “modernih” izraza, koji se koriste u porukama? To je tema za sebe, čini mi se bez odgovora.
– LOL, bash je swatko!
Današnja tema je kako obrazovani sloj stručnjaka koristi srpski jezik.
Čitam stalno u raznim medijima o mnogim temama i marketing se nekako nametnuo za početak.
Ova priča je moje viđenje srpskog jezika u oblasti marketinga:
– Dobar dan, moje ime je Petar P. Ja sam vlasnik jedne male proizvodne firme iz okoline Beograda. Imamo sopstvenu proizvodnju pekmeza po tradicionalnoj recepturi naših baka. Za sada nam prodaja dobro ide, ali razmišljali smo da malo uložimo u rekalamu i promociju.
– Gospodine P. Na pravom ste mestu. Da Vam se predstavim moje ime je Miki i ja sam Senior Public Relations & Marketing Specialist i upravo sam ja prava osoba za bum, koji će Vaš proizvod napraviti na tržištu. Odmah ću Vam objasniti naš Product Launching Plan.
– Čekajte, molim Vas g. Miki, da ja Vama prvo objasnim o kakvom se proizvodu radi.
– Nema potrebe da mi bilo šta objašnjavate. Ja sam potpuno uveren da je proizvod kvalitetan i jedinstven. To je Vaš posao. Naš posao, posao našeg kreativnog tima, je da pripremi tržište za taj jedinstveni doživljaj, koji pruža konzumacija Vašeg proizvoda.
Ozbiljan Marketing Research praćen prethodno odrađenom studijom u vezi sa Target Audience. Naravno, istovremeno se radi na sloganu i Media Strategy. Predlažem da odmah krenemo sa kreiranjem korporativnog bloga kao i Facebook stranice za novi proizvod. Broj lajkova je merilo uspeha u današnje vreme. A naša firma je vodeća, kada su lajkovi u pitanju. To će biti podržano sa Twitter komunikacijom širokog opsega. End –user mora biti informisan sa svih strana, svi leveli će biti pokriveni i što je još važnije market će biti pripremljen i motivisan za momentalnu konzumaciju novog proizvoda. Competition – Orieneted Pricing studija će se raditi paralelno.
– G. Miki, ja sam imao na umu neku malu kampanju, možda neki lep oglas u novinama ili tako nešto. Znate naš proizvod je nov, tek počinjemo da se probijamo na tržištu.
– Taman posla g. Petre. Product Launching je ključni segment za svaki proizvod iz FMCG –a.
Product Lifecycle ima svoje zakonitosti, svoje sekvence, koje se moraju ispoštovati :
introduction, growth, maturity, and sales decline. Svaki pogrešan korak, koji sad napravite, može Vas koštati budućnosti proizvoda i firme.
Brand Identity se mora kreirati veoma pažljivo.
– Slobodno se opustite g. Petre. Vaš proizvod je u sigurnim rukama. O da, da ne zaboravim, posebnu pažnju ćemo obratiti na B2B e-commerce. U svakom slučaju, čim mi odredite Advertising tj. Marketing Budget, šaljem Vam Contract mailom. Posle uplate avansa, u skladu sa Contractom, Vi se možete opustiti a mi krećemo u kreiranje Vaše svelte budućnosti.
– Čekajte, valjda pre toga treba da Vam pošaljem moj proizvod, da vidite o čemu se radi, da probate, da se uverite da je u pitanju stvarno izuzeten proizvod, naša tradicija je u pitanju.
– Proizvod, zašto bi mi slali Vaš proizvod. Mi smo ozbiljna firma, gospodine Petre, mi radimo marketing u skladu sa najnovijim svetskim standardima. Znate, Vaš proizvod je u celom poslu totalno nebitan.
foto
Šta vi kažete, kojim jezikom vi govorite?
P.S. Izvinjavam se ako sam nešto pogrešno upotrebila od stručnih izraza, kada su marketinški izrazi u pitanju, sve sam pokupila usput.
Svakom se desi da pogreši, a mislila sam da si bila ironična, pa namerno stavila tačku posle titule “dr” pisala si o ovim našim “drugim” lekarima). Vidiš do kakvih zabuna dolazi. 🙂
Svojevremeno sam pisala post http://miljalukic.blogspot.com/2010/04/deset-najboljih-frajera-ikada.html na kome sam namerno ostavila ikada bez dalje odrednice (što je inače neophodno), želeći da budem ironična, ali mi očigledno nije uspelo – kolege iz struke su me zvale da mi skrenu pažnju kako sam pogrešila. Ostavila sam kako jeste, bez obzirra na grešku jer sam želela da greška bude smešna, ali očigledno nisam to dobro izvela. Ne brini se za dr. i dr -i Andrić je imao lektore, a mi smo druga, treća, četvrta… kategorija, pa zamisli koliko su tek nama potrebni.
Miljo,
kao što rekoh, dok ti čitaš moje postove, ne brinem se 🙂
S druge strane, niti je sramota pogrešiti, niti priznati grešku, zar ne.
Važno je uočiti problem i to više zbog drugih, ne zbog mene. Zato sam i napisala post.
Opet sam pogrešila: “pisala si o ovim našim ‘drugim’ lekarima” treba da stoji u zagradi, a ja nisam stavila početnu; i nisam stavila razmak posle crte a ispred “i Andrić je imao lektore, a mi smo druga…”. Eto, da ti bude lakše, draga moja Amarilis.
Kolikiiiii problem zbog jedne tacke, zagrade.. 🙂
Opusteno drage moje ovi marketinski izrazovi tek ubise, pCuju a ne znam ni sta pCuju 🙂
@Miljo
🙂
@ Zelena
Tačka je važna, kako god okreneš. Recimo, važno je da znaš kad u životu stavljaš tačku.
Drago mi je da imamo isto mišljenje o tim tzv. marketinškim izrazima.
100% tačno sve!
spremna sam na pravopisne igre, ali tek onda kada smo sasvim sigurni da znamo pravila. neke greške su neoprostivo glupe. baš kao tačka iza dr:)
o upotrebi tudjica… XXI vek je! globalizacija ima uticaja na sve, pa tako i na jezik, kao jednu njegovu bitnu komponentu. Ipak, čini mi se da preterujemo, kao u mnogo čemu. Škripi kao loše naštimovan instrument. no, vidim, deci to ne smeta. nekako su rasli sa tim rečima i postale su sasvim normalan deo njihovog vokabulara.
o marketinškoj agenciji neću reći ni reči… izgleda da zaista nije bitna roba, već način na koji ćeš da je predstaviš u javnosti:)
PS kliknula sam kvadratić na vreme:)
Aleksandre, dobrodošao 🙂 i drago mi je da si saglasan.
Bravarice,
potpuno sam svesna promena, koje se dešavaju i u samom engleskom jeziku.
Jezik je živ i normalno je da se menja. To ipak ne znači da nije potrebno zauzeti kritički stav prema svim onim što se preuzima i širi, uništavajući pri tom lepotu našeg jezika.
Žao mi je što te taj kvadratić muči, muči i mene na drugim sajtovima, veruj mi.
Prvo kliknem kvadratić, da ne brinem, pa onda pišem komentar. 😉
Naravno da ne znamo sve, ali to je upravo ono što volim u srpskom jeziku. Grešim i te kako, kao i svi. Ponekad u “žaru” pisanja i ne obraćam pažnju, ali uglavnom kada vidim grešku istera mi oči i ja to moram da ispravim.
Nažalost postoje blogovi gde je očigledno da bloger ume interesantno da ispriča priču, ali sa toliko pravopisnih i gramatičkih grešaka da ja to ne mogu da podnesem i ne mogu da čitam.
Neko bi rekao da preterujem. Opravdavam sve greške do kojih dolazi slučajno i greškom u kucanju, ali kada je neko očigledno nepismen i ništa ne preduzima povodom toga, e to ne mogu da tolerišem. Vređa me.
Marketing i sve u vezi toga me izluđuje. Sve stručnjak do stručnjaka.
Kriv po svim tačkama! Izvinjavam se iskreno svima kojima je važnije da li je neka rečenica pravilno napisana, od poruke koju ista prenosi. Priznajem da mi nikada neće biti jasno zašto je to VAŽNIJE. To me malo podseća na onaj prezir koji su školovani muzičari osećali prema “nepismenim” džezerima.
A onda su oni obrisali pod sa klasičarima – i gurnuli ih u ostavu za metle…
Charolija
Postoje neki blogogovi na kojima sam učila i poštovala ih kad sam počinjala, pisala sam o tome, neke sam i pomenula, Charolija spada u tu grupu 🙂
Morala sam to da kažem iako nema veze sa komentarom i temom.
Mislim da je pismenost veoma važna pa sa trudim na sve načine da širim i prenosim tu poruku.
Miodraže,
kriv si nego šta! Da li ti komentarišeš moj post ili komentare?
Sve mogu da prihvatim ali da ti misliš da pismenost nije važna, to mi je naravno neverovatno. Poruka nije sporna, naravno da je važna.
Recimo, moja poruka je, bar sam ja htela da bude, koristite srpski jezik i srpske reči a ne engleske, neprimerno i preterano korišćenje stranih reči ne znači apriori da je neko obrazovaniji, često izgubi svaki smisao a marketing i marketinški stručnjaci su (po meni) odličan primer.
Miodraže naravno da je važno “šta je pisac hteo da kaže”, ali kada neko “nemogu, neznam, neumem…” stalno piše zajedno, postavlja pitanje sa “Jer si ti to uradio… ?”, ne koristi zareze i još svašta nešto, ne mogu takvog “pisca” da shvatim ozbiljno, jer jedina pouka koju primam je da je nepismen.
Amarilis pošto si profesor engleskog, a i ova tema se povela, hoću da kažem da imam veliki problem kada treba da govorim engleski, jer znam da ne može da bude savršeno.
Odlično čitam, pišem, razumem engleski, ali govorim samo onda kada baš moram. Uglavnom slušam i pustim druge da pričaju, pa ih čak i ispravljam. 😀
Zanimljivo je da najslobodnije pričam baš sa onima koji su rođeni u Velikoj Britaniji, valjda znam da niko bolje ne govori od njih i da mi ne mogu zameriti. 😀 Baš sam šašava. Imaš li neki predlog kako to da prebrodim?
Naravno da ne mislim da pismenost nije važna, ali mislim da taj stav “ti nemaš pravo da bilo šta kažeš ili misliš – zato što si nepismen” pravi neuporedivo više štete nego koristi. Ako nije direktno ODGOVORAN za tu pojavu. Englezi (čudo jedno kako nepismen narod) su to rešili elegantno – spell-check! I verovatno baš zato što ne drame previše oko čistote svog jezika su i postali globalni jezik, pošto se svi u njemu osećaju kao kod kuće. Još jedno (laičko) pitanje: kada se govorni, ulični jezik drastično (i sve više) razlikuje od pisanog, šta to govori o jeziku? Ili o “jezičarima”?
Da se CharolijA ne naljuti… MAlo me uvek “žacne” ova tema zato što sam neke najveće životne mudrosti čuo prvi put od jednog čoveka koji se na platnom spisku potpisivao krstićem. Treba slušati šta ljudi imaju da kažu BEZ PREDRASUDA.
Charolija,
bojim se da nemam odgovor, koji bi bi fin i efikasan.
Možda će biti grubo, ovo što ću sada reći, možda bi moglo da pomogne:
nikada nećeš govoriti engleski kao rođena Britanka, recimo, dakle nemoj se ni truditi da to ostvariš. Tebi je cilj komunikacija, zato relax, pričaj u svakoj situaciji, koja ti se ukaže, što više koristiš jezik, više će ti se stvarati nove neuronske veze, koje ti olakšavaju izražavanje na stranom jeziku. A veruj mi, bićeš svesna, kad napraviš grešku u razgovoru, zapamtićeš i sleći put primeniti.
Miodraže, druže,
dao si mi teme bar za 3 posta u ovim tvojim komentarima.
Prvo – čiji je to stav: nemaš pravo da kažeš šta misliš, ako si nepismen?
Sad sam proverila ponovo, šta sam pisala u postu i ne videh ništa ni slično.
Ne znam šta da ti kažem na to.
Potpuno sam saglasna da su Englezi poprilično nepismeni, mislim na sve kojima je engleski maternji jezik, ne samo na Britance. Zbog specifičnosti svog pravopisa su i smislili automatsko korigovanje pravopisnih grešaka.
Što se tiče jezičara i jezičarki ima ih raznih i mnogo toga se promenilo i menja se neverovatnom brzinom, zahvaljujući netu, u metodama učenja stranog jezika. Govorni jezik apsolutno mora biti uzet u razmatranje pa čak i uključen u podučavanje jezika u zavisnosti, koja je svrha učenja jezika.
Učiti i polagati za neki međunarodno priznati standard, kada je engleski u pitanju, ako ideš u SAD da radiš u tečinoj firmi za čišćenje bazena preko leta, nema smisla, zar ne?
Zaključak, svakoj temi je potrebno pristupiti bez predrasuda.
Ali se pitam šta bi tvoj prijatelj, koji se potpisivao krstićem, u čiju mudrost ne sumnjam ni najmanje, rekao na temu mog posta – kada bi čuo našu omladinu iz marketing sektora, kada pričaju među sobom?
Miodraže naravno da se ne ljutim, ovde isključivo mislim na pisanu reč. Moja prababa je bila skoro, pa nepismena, ali je znala da priča najlepše i najmudrije priče. 😉
Amarilis u pravu si, baš smo se udaljili od glavne teme, izvini. Što se tiče mog engleskog, znači samo da trtljam i biće mi lakše. 😀 Hvala ti.
To medjusobno inspirisanje (ja već napisao jedan, primetila si) mi je oduvek bilo nejlepeša stvar u ovom “virtualitetu”. Znaš i sama da sam mislio na one koji u sred neke polemike (obično kad ostanu bez argumenata) izvade pravopis kao poslednje uporište… Kao što rekoh u svom postu – u poslednje vreme mi se prilično skratio fitilj pa mi je dovoljna samo laka asocijacija, da se setim stvari koje me JAKO nerviraju. U tom korpusu su i drugi “stručnjaci ošte prakse” kojima formalno znanje (češće – zvanje) služi kao nekakav kišobran od raznog “neukog” sveta čiju dubinu ne mogu da prate… Eto, vidiš kako sam “besan k’o leptir”? Moram da smirim malo doživljaj?
Charolija,
verujem da si daleko od trtljanja ali pričaj i uživaj:-)
Miodraže,
naravno da sve znam i obožavam online inspiracije 🙂
Comments are closed.