Jututunske drombule u grudvastom sosu

foto

Izašla ovih dana prognoza za septembar mesec. Kaže – lepo vreme se završava 30-og avgusta. Septembar će biti onako, pravi jesenji, kišni, temperatura ispod 20c.
Pošto odavno nije videla ništa dalje od svog nosa, reši Amarilis, dok je još lepo, toplo leto da se baci u trošak i da izađe na neku finu večeru.( Jerković rules, ali da vidimo malo šta nudi downtown?!!)

Pošto je preživljavanje merilo svake potrošnje u ovim našim brdovitim, balkanskim uslovima, iskreno rečeno, ne seća se Amarilis kada je poslednji put sebe častila izlaskom u restoran.
Znači, totalno je out po tom pitanju. Izbor restorana je najvažniji, pa pošto je Amarilis persona iz prošlog veka ali totalno apdejtovana sa trendovima 21 veka, reši da se dobro raspita o toj problematici. Naloge ima i za sve društvene mreže, pa molim lepo da se pita na pravim mestima, direktno kod mladih i konzumenata, kuda, kom se carstvu (čitaj restoranu) privoleti.
Bacila Amarilis upit i predlozi samo pljušte, te ovde je in te tamo je strava brateee, ovamo je cool, onde je fancy a ima i gde je skroz opušteno.
Dobro, misli se Amarilis i to je nešto za početak, a sad konkretno, ima li negde da se dobro jede.
Tu je bilo malo tuc,muc, sve nešto okolo naokolo, ali najviše lajkova dobi novi restoran na Dorćolu(nece valjda u Mirijevu) jututunske nacionalne kuhinje.
OK, pomsli Amarilis, u 21 veku moraš da budeš multikulturalan, otvoren za nova saznanja i iskustva pa čak i kada je hrana u pitanju. Nećemo valjda da jedemo brizle i crevca (ne zna se ni da li je to hrana po EU standardima).
Namontira se tako Amarilis, uglanca se maksimalno i krenu, uz rezervaciju naravno, to je jako posećen restoran.

Sačekaše je konobari i ambijent u stilu jututunske tradicije.
Naravno za početak – aperitiv, nacionalni brendi od jututunskih biljčica.
Malo podseća na našu brlju sa nekim začinima, ali verovatno je stvar navike u pitanju.
Za glavno jelo, šta bi gospođa, neka preporuka – ljubazno se obraća konobar u živopisnoj uniformi.
Pogledaću malo jelovnik – iskusno odvraća Amarilis.
E tu je već došlo do obrta i to dramsko akcionog sa akcentom na tragičnom.
Cene, kad je videla cene, dramski je Amarilis đipio pritisak sa akciono – tragičnim udaranjem uzvrele krvi direktno u mozak.
Šta li stavljaju u ta jela, misli se Amarilis i naruči još jedan jututunski brandi da se smiri. Nije ga ni omirisala, samo ga je eksirala, iz zdravstvenih razloga, isključivo.
Rešila Amarilis da posluša finog, koloritnog konobara i da uzme dnevni specijalitet – jututunske drombule u grudvastom sosu, nek ide život.
I dok je čekala hranu, osvrnu se malo oko sebe. Jao, pa to je voditeljka sa one televiziju, vidi tamo je ona poznata manekenka, vidi molim te sa kim ona sedi, onaj fudbaler, ko bi rekao a tamo preko puta ….
Vadi Amarilis mobilni i zove momentalno konobara.
– Tako mi je prijatno ovde kod Vas, da li biste hteli da me slikate, ali tako da se vidi i restoran?
– Ma nema problema, kaže konobar, koga želite da imate na slici u pozadini, voditeljku, fudbalera ….
Da skratimo priču. Da li imate preporuku od Amarilis da posetite novi, fensi restoran, hit u gradu.
Pa sad zavisi. Ruka će Vam sigurno zanemoćati, kada buduete plaćali račun, jututunske drombule u grudvastom sosu, manje više liče na knedle sa livadskim travkama a sos je baš grudvast, takav je tipičan za jututunsku tradiciju, kako je konobar objasnio. Mada ako ćemo iskreno, tako lepo izgleda na oko, super fotka je ispala….
Ali zato kada okačite slike na Facebook, a sve gradske face oko Vas, lajkovaće vas svi frendovi, bićete baš onako cool u trendu.
A na pljesak, svratite negde u kraju, nije bitno, to se ne vidi na Fejsu 🙂