Kad god uhvatim daljinski za Tv, pokajem se. Neke navike ipak ostaju, tako da i ja dohvatim pomenuti upravljač, tu i tamo, ne baš preterano orno, ali šta je tu je.
Sinoć vrtim kanale i dođoh do B 92 i – ostadoh, ne preterano dugo, priznajem. Utisak nedelje, ne gledam ga godinama, utisak je – sve već viđeno. Nije to tema.
Scena sledeća – Čeda, gro plan, urla čovek iz petnih žila. Dere se samo tako, po običaju mlati rukama kao vetrenjača, eh, taj govor tela.
Zastadoh priznajem. Pitanje je bilo sledeće:
– Alo, bre, šta se dereš, zašto urlaš. Da nije zbog mene (simbolički mislim, zbog mene kao građanina, građanke, birača), da li te bole moje muke.
Ma, vraga!
Urla čovek, sebe radi.
Ja sam ovo, a mene su zli ljudi ono, ja sam ovo rekao, ja sam ono uradio a oni su mene napali, a ja sam dobar i vredan i pametan i lep. A oni mene tamo, zlice jedne, optužuju za ovo i za ono, a to nema veze, pošto sam ja ono …..
Urla čovek, vazduh ne uzima.
Saznah od g-dje Olje, da je baš sad onako utreniran, pošto je na izbornoj skupštitni držao govor iz glave, čitav sat, dok mu nisu pukle glasne žice, (možda je opet urlao?).
Stigla naravno i čestitka od čika Fidela, kaže:
– Samo tako mali, moraš još da vežbaš, ali potencijala imaš, kad dođeš u neke zrelije godine, biće tu govor i od 2-3 sata. A i taj izborni sistem za predsednika stranke, mi je baš mio, jedan kandidat, ali važno je da većinski pobedi, onako ubedljivo. Sviđa mi se i slogan, da demokratija ne znači broj kandidata za predsednika stranke, nego sam način glasanja.
Elem, boli Čedu mnogo, što ga prozivaju, te ima veze sa Canetom te sa Bekom, a on ništa, čist kao suza pa mora da urla. Urlao bi on i dalje, ali kraj emisije, to kod Olje ide ovako – neko maše papirom, pa kad Olja vidi, onda i objavi.(Što li sam mislila da u belom svetu komuniciraju preko onih bubica u uvu, moja greška, kod nas se maše papirima). Objavi Olja kraj i nekako uz tešku muku Čeda ućuta, jedva nekako.
Opet sam se udaljila od teme – alo, dokle ćete da urlate i to sebe radi.
Pisala sam ja i o naprednjacima i svima ostalima zagledanim napred. Nekako mi i Čeda spada u tu kategoriju, može da me proziva ko hoće. Urla Aca urla Čeda. Niko im ne valja sem njih samih i one će da urade, samo sad nemaju kad ili im ne daju. Urlaju, usta ne zatvaraju, šta su kazali, ništa, samo pljuc, pljuc.
Ali, hajde da ne budem nepravedna, dobih i od njih listić u sandučetu, šta će oni kako će. Da prepisuju jedni od drugih, valjda su već svi skontali, demagogija i prazne priče.
Ostavila sam taj listić na sigurno mesto da ga slikam, pa da vam pokažem, ali ne mogu da se setim gde je to sigurno mesto, pa ču ostati dužna.
Dopala mi se između ostalog stavka, da se ne plaćaju više privatni časovi, nego da školstvo bude adekvatno potrebama đaka, stavka broj 3, čini mi se u programu.
Iako mi je to hleb, više od mene, skromno ću reći, na tom polju nisu učinili, tj. nisu ništa učinili. Sve što radim je na mom blogu, pa skromno kažem, ja radim, a vi – prazne priče po običaju.
Tako bih mogla do sutra.
Bila sam i na sajtu, da vidim da nisam nešto propustila, nisam. Sve isto, čula pročitala, videla milion puta. Da, još nešto, daleko sam ja od stručnjaka za neki marketing ili slično, ali pade mi na pamet, da sam toliko okružena tim plakatima u crvenoj boji, kombinovanoj sa ljubičastim i plavim, pa malo bordo, verovatno bi se i meni digao adrenalim pa bih i ja počela da urlam na sve i sašta. MOŽDA BIH POČELA DA PIŠEM SVE VELIKIM SLOVIMA, PA JOŠ BOLDOVANO, te možda tako treba, samo meni nije poznato a i nemam ništa crveno, ljubičasto, plavo, bordo na zidovima, oko mene.
Suština, biće ti izbori, sve su bliži, a mene muka hvata, za koga ću da glasam?
Ono kad pogledaš, najbolje je i ne paliti TV. Čedu, kad prizovem iz memorije, uvek mi je ista slika, a to je da mi je vrlo sirov, antipatičan i beskrupulozan. A što se tiče kvazi izbora, sve ti je to isto, samo se rotiraju, tako da možeš i da uništiš listić na glasanju, npr. To je ono što ću ja da uradim.
Čudna neka telepatija. I ja sam zalutao, izgleda baš u istom trenutku. Da ne vrte oni to stalno, pa kad se ko “upeca”?
Nešto mi govori da će se sve preliti uskoro i u blogolend. Pokušaću da iskuliram…
Ne znam kako, ali uspevam u roku od odmah da okrenem kanal.
Ne mogu, ali zaista.
Vise nikoga ofd njih ne mogu ni da cujem ni da vidim.
Necu glasati, nemam za koga.
Zverko, po običaju svaka ti je prava. Stvarno retko se majem ispred TV-a, ali eto desi se.
Ne znam jedino za glasanje. Ja nešto imam potrebu da glasam. Doduše, objasnili su mi oni, koji to znaju bolje od mene, da je bolje da ne izlazim na glasanje uopšte, nego da cepam ili poništavam listić, pošto se i takvi listići procentualno nešto dele i pripisuju ukupnom broju glasova, tako nešto. Videćemo, možda se desi neko čudo, ja sam optimitista.
Miodraže, verovatno se i vrte stalno iste face i iste emisije.
Ne znam to za blogolend, možda!
Zelena, približavam se polako ali sigurno toj tvojoj opciji – neglasanja. Mada, nadam se čudu.
Retka Zverka je odlično opisala Čedu – beskrupulozan.
Stvarno se trudim da svakoga saslušam, ali moram da priznam da teškom mukom uspevam njega da saslušam do kraja. Između ostalog i zbog urlanja, a da ne pominjem licemerje i foliražu. Muka mi je od foliranata, valjda na svetu ne postoji ništa gadnije.
Obično gledam Utisak nedelje, ali sam ovaj put posle nekoliko Čedinih rečenica promenila program – zaista ne mogu više, mnooogo je veliko đubre. On i Šešelj su braća blizanci koji su protivno prirodnim zakonima uspeli da ne liče. I LDP i SNS su u krvnom srodstvu – isti sistemi, isto trtomuđenje, ista jalovost, isto foliranje…
Ni da dodam ni da oduzmem, sve si rekla, svaka čast Miljo!
Јао, сад читам ово и размишљам – ово би требало да су моји први избори. А нисам обавештен xD
И како сад ја да одем тамо да “одлучујем” о судбини свих нас, кад нема тачног одговора?! (јој, отео ми се ускличник, у стилу Чеде и Аце)
Али то је моја грађанска дужност. И обавићу је, некако. Размишљам о погодној опцији за дописивање. Видећемо.
Tomice i ja ću da dopišem. Samo ne mogu da se odlučim između babe i mame. Baba je ipak žena sa iskustvom, a majka je nekako preduzimljivija. Muke me čekaju…
Tetka Amarilis, svi smo u istom sosu. Vika i dreka ni oko čega. Još treba i da ih slušaš. Zavrljači televizor kroz prozor, a ti lepo u prirodu da uživaš.
Comments are closed.