Marko feat. Desa Metallica

Na početku ovog posta, moram da Vas upozorim da prvo ide uvod. Kao i na svim normalnim blogovima, tu sad ide opcija slobodnog izbora tj. Skip the Introduction. Posle razmatranja mogućih programskih opcija, gedžeta i tako to, odlučila sam se za sledeću varijantu.
Ako izabereš opciju skip = vozi dole do dalje + klik.

Dakle, ovog puta reših da Vas upoznam sa kreativnim procesom blogerke Amarilis. Dama sa slike gore je Amaralis lično u pomenutom procesu kreiranja aktera Priče o Bati.
Idemo redom, pošto sliku imate.
Nakon totalno subjektivnog prebrojavanja glasova, Amarilis je odlučila da je Orlando oduvao oskarovca Brodija i dobio ulogu Hijo de la Luna a samim tim i sledeći post.
I tako orna, krenu jutros Amarilis u akciju osmišljavanja života pomenutog lika. Za vreme puš-pauze, obilazeći drage joj blogove, nalete na Zverkin post i puf, inspiracija grunu i Desa Metallica za prsa pretknu mlađanog Orlanda. Podsećanje na pomenuti post, kao i ništa manje inspirativne komentarelink

Panika, pošto je bila već na pola puta u obradi lika, morala je Amarilis da napravi totalnu pretumbaciju i od planiranog menija, šnicle, bešamel, krompir….., brzometno je složila musaku i to, na zgražavanje čeljadi, ćelavu,link .
Ručak u rerni, sam sebe sprema, Amarilis tuče po komjuteru i eto Dese.
Dragi moji,
nadam se du ću Vas i dalje bar malo zabaviti i nasmejati i da će Vam se dopasti moja Desa, kao što se na kraju dopala meni.
Sad počinjemo:

Marko feat. Desa Metallica – Priča o Bati – Deo – ko to više broji

Bata ga je dovezao do firme. Neraspoložen, sanjiv, gladan, jednom rečju nadrkan do bola, Marko je shvatio da postoji samo jedan način da sebi popravi raspoloženje. Utrčao je u firmu. Kancelarije marketinga su na poslednjem spratu. Izleteo je iz lifta. Besno je utrčao u office i sa vrata počeo da urla na svoju asistenkinju. Teško da je to urlanje po default-u moglo da mu popravi raspoloženje, to je ipak više bila stvar imidža. Očekivalo se, kada ga nema duže vreme, da prodrma to dodeljeno mu stado mladih, blejavih ovčica. Svi su mu tu išli na nerve.
Pozvao je asistenkinju u kancelariju. Naravno, znala je ona dobro da se ne preporučuje ulazak bez hladne, sveže nes kafe. Požurila je da je pripremi, umućenu sa puno pene, spremna na grdnju – gde je do sada, zašto nema dovoljno pene, šta bleji ceo dan….
Pokucala je i bojažljivo ušla sa kafom.
– Daj mi tu kafu već jednom i donesi mi presek troškova iz ovog meseca i obračun dnevnica prometerki sa poslednjeg sajma.
U neverici, da nema daljeg ribanja, asistenkinja je požurila da donese tražene liste.
Posle par minuta zazvonio joj je telefon.
– Vidi da li je Desa tu. Ne slaže mi se nešto kod obračuna ovih satnica! – odbrusio je Marko.
…………………..

Desa je bila svesna pogleda, koje joj je upućivala ova napirlitana i nabudžena omladina, strateški raspoređena po raznoraznim menadžersko-asistensko-komercijalnim radnim mestima. I nije je bilo briga. U svojoj 44 godini izgledala je – jednom rečju ofucano. Faca izbečena, istaknutih jagodica, utisnutih bora pored nekad sočnih usana, vodnjikavih, izbečenih očiju – nekad davno su bile samo krupne. Kosa kratka, nefarbana, boje smeđe, prosede, preciznije boje prepadnutog slepog miša. Nekad vitka, sada mršava, ali sa velikim grudima i dupetom, koje se više nego redovno odaziva na pozive sile gravitacije. Imidž – farmerke i duge majce i dukserice, patike na nogama. Odgovarajuće za Desu Metallicu, tako su je zvali ovi klinci. OK, ne smeta joj, bolje to nego Desa kurirka, kako su je ranije zvali.
A to je ona radila. Zvanično admistrator u HR-u. U stvari veći deo dana je tabanala po raznoraznim adresama Biroa za zapošljavanje, socijalnog, zdravstvenog, PIO… Ostatak vremena je provodila obračunavajući satnice za angažovane preko omladinske zadruge. Pošto njen posao nije podrazumevao bilo kakvu komunikaciju sa kolegama, Desa je još odavno navikla da kako dođe na posao, tako stavi slušalice u uši, pusti svoju muziku i krene u radne pobede. Jednom prilikom, dok je bila na puš pauzi, sa sve slušalicama, jedan mladi kolega, ljubazniji od proseka, zamolio je da čuje šta ona sluša.
Sticajem okolnosti, bila je to Metallica i Nothing else matters. Kolega je rekao da je stvar super i pitao je ko peva. Desa je odgovorila Metallica a okupljeni podmaladak je popadao od smeha, očekujući valjda da ona sluša Željka Samrdžića ili tako nekog.
……………………………………….

Klimnula je glavom asistenkinji i pokucala na vrata Markove kancelarije.
– Moraćemo da pogledamo ponovo ove obračune, – rekao je Marko, dok je zatvarala vrata.
Zatim je ustao od stola, prišao joj, zavukao obe ruke, ispod majce, pa ispod grudnjaka i počeo da joj gnječi grudi.
– Potrebna si mi danas, izludeću bez tebe, smisli šta god hoćeš, – prozborio je i počeo da je ljubi.
Desa je spustila ruku i pronašla istiniost njegovih reči.
Bez daha, odgurnula ga je posle par minuta.
– Daj mi pola sata, da zvaršim ovo što sam počela, da se javim kući i krećem. Uzeću taksi, ti me čekaj kod kuće.

…………………………………..

Desanka, Desa se rodila jednog vrelog julskog dana 1965 godine u porodici tako običnoj i tipičnoj da je ne vredi ni pominjati. Takvo joj je bilo i detinjstvo. Bila je dobro dete, dobar đak, nije blistala niti se isticala. Ali bila je dobra, vredna, poslušna. A onda u zimu 1984 godine, probudila se jednog jutra i bila je drugačija. Otišla je istog dana, ošišala svoju dugu kosu i ofarbala je u plavo, našminkala se napadno i krenula u novi život. To je bilo veselo vreme. Osećalo se u vazduhu da neće trajti zauvek, niko nije znao zašto. Ali, tada, svi su se ludo zabavljali. Žurke su se organizovale za par minuta. Novca je bilo dovoljno da se kupi bar votka,vinjak ili brandy u dovoljnim količinama, da svi imaju bar po paklu cigareta 57. Više nego dovoljno za početak. Kad odrediš sebe prema vrsti muzike, sve je jasno, znaš ko si, gde pripadaš, gde ti je mesto. Za Desu je to bio uglavnom heavy metal plus opsesivna zaljubljenost u Billy Idola. Tih godina Desa je bila živa. Opijala se do besvesti, padala u nesvest od nikotina I tucala se do besvesti. Stvar je bila u tome što je ona uživala, što je otkrila, da voli seks, tucanje, bez obaveza, divlje strasno, neobuzdano.
A seksa je bilo tih kasnih osamdesetih. Desa se tucala i provodila. Uživala u životu i seksu.

Ali, ovo je Balkan, zar ne. Ništa ne traje doveka. Tako je Desa vremenom popustila i pristala da udovolji očajnim rodetiljima, koji nisu više mogli da prepoznaju ćerku i pristala da se zaposli u perspektivnoj spoljno-trgovinskoj firmi, preko neke teške veze. Vremenom, čovek popusti pred rutinom, zaboravi se, mimikrijski počinje da se menja, utapa u okolinu. Tako je Desa polako gubila korak sa svojim društvom, propuštala, žurke, pijanke, seksa je bilo sve manje. Počela je ozbiljno da stiče radni staž.
Kosa je porasla, šminka nestala, garderoba se promenila. I Desa se opet probudila i shvatila da je ponovo ona dobra, stara Desa, niti lepa, niti ružna, obična.
Godine su prolazile, roditelji zadovoljni, radni staž je bivao sve veći. I tu negde oko svog tridesetog rođendana, upoznala je svog budućeg muža. Na poslu naravno. Firma u kojoj je radila, kao uspešna i u tim izgubljenim godinama, kakva je bila 1995, dobila je novog generlanog direktora. Partijski kadar , tek napunio pedesetu, razveden sa dvoje dece. Odmah je nekako uočio Desu, unapredio je i za par meseci je oženio. Dok se Desa opasuljila, živela je u velikom stanu, čuvala dvoje muževljeve dece iz prethodnog braka, imala stomak do zuba. I to je bilo to. Prvo jedno dete, pa drugo. Dala je otkaz naravno. Ko će sve to postići. Seks sa mužem, pa bilo ga je u početku, trudila se Desa, dok nije digla ruke, shvativši da neki ljudi seks smatraju čistom gnjavažom, a da je njen muž tipičan primer. I tako prođoše one godine u priličnom blagostanju za Desinu porodicu. Kako i ne bi. Muž direktor, dobro pozicioniran u partiji na vlasti. Ali, dođe I 21 vek. Partija na vlasti više nije bila ista, stvari se promeniše preko noći. Od uspešnog biznismena, ostao je nezaposleni starkelja, koji vazda drži neke političke pamflete, zimi kada je kod kuće. Leti odlazi u rodno selo da radi na zemlji ne bi li obezbedio malo hrane za porodicu. Desa je shvatila da mora ponovo da počne da radi. Decu da prehrani, iškoluje, račune da plaća. Samo nebo i zemlju je prevrnula, ali je uspela da iskopa neku vezu i da se zaposli u ovoj firmi prvo kao kafe kuvarica a onda je avanzovala u kurirku.

Da li je u pitanju sudbina zapisana u zvezdama ili čista sličajnost, tek jednog dana, posle par godina rada, novi direktor marketinga, Marko, počeo je nešto stalno da je zivka, da joj daje neke obračune da proverava.
Zgodan momak, mlad, pun love. Ništa Desi nije bilo jasno. Pričalo se da overi svaku devojku, koja dođe da radi kao promoterka. Nezgodan prema svojim zaposlenima, strah i trepet. A prema Desi med i mleko. Te koleginice ovo, te ono. Kada joj je prvi put rekao da je ona divna žena i blago njenom mužu i…. Desa je otišla u WC da se uštine par puta, ispljuska hladnom vodom, čisto da vidi da ne sanja. Pomislila je ona i da se sprda sa njom, da je naduvan ili nešto slično, ali on je nastavio u tom stilu.
Posle izvesnog vremena pozvao je da odu do omladinske zadruge da nešto tamo provere. Naravno, nikada tamo nisu stigli.
Prvo su otišli u neki kafić, gde je Marko opet počeo da priča o njoj, njenoj lepoti i …
Desa ga je prekinula:
– Ako ovo nije skrivena kamera ili tako nešto i ako imaš slučajno želju da se tucaš sa mnom, molim te da ne gubimo vreme i da to uradimo što pre.
Marko je odmah paltio račun i odveo Desu u svoj stan. I tako već par godina, bar dva puta nedeljno, Marko i Desa Metalika se prepuštaju seksu. Ludom, divljem seksu.

Svesna je bila Desa vrlo brzo da se uklopila u neku tužnu priču. Nije baš želela ali, morala je da je čuje kad tad. I tako saznala je sve o Markovom odrastanju u Italiji i seksulanim iskustvima sa ruskim prostitutkama. Prosvetljenje je bilo u tome da su te ruske kurve bile prilično izrađene, dobro zašle u godine. A Marku je kao uspomena na ta prva seksulana iskustva ostalo to da je mogao da se uzbudi samo sa tetkama, sa obešenim sisama i mlitavim zadnjicama. Fetiš velikih, ocvalih sisa i pihtijastog dupeta.
Priča sa promoterkama je bila samo paravan. Dovodio je on njih da mu popuše, ali to je bio maksimum koji je mogao da postigne sa mladim devojkama, čvrsto stisnutih očiju, sa nekom Natalijom, Oksanom ili Ženjom u mislima.
Evo i danas na sopstvenu radost opet, Desa će se prepustiti sanjarenjima o Billy Idolu ili možda Bon Jovi za promenu svrati kao predmet njene požude, dok će Marko prizivati svoje Olge i Ksenije. Kakav sjajan rusko američki gemišt.
Kasnije, kod kuće, posle tuširanja, Desa bi uvek sa ponosom pogledala svoje velike obešene sise, prošarane venama i strijama, zadovoljno bi se nasmejala svojim, nekad sočnim usnama i rekla – hvala vam drage moje i otišla da spava snom pravednika. Gotovo srećna!

Never opened myself this way
Life is ours, we live it our way
All these words I don’t just say
and nothing else matters