Konačno! Malo radosti i lepote u ovom sumornom, ledenom zimskom danu.
Kad pogledam oko sebe, ne znam šta me više deprimira – totalno odsustvo boja, svuda samo sivilo, belilo, crnilo …. ili – hladnoća, koja svakim trenom sve više osvaja ne samo telo, već i dušu. Po prirodi, stvari bi trebalo da je zima moje prirodno okruženje. Rođena sam, takoreći na samoj sredini zime. Mama mi kaže, da je bilo jako hladno, sa puno snega. To je bilo uobičajeno za te davne zime. E sad, da li grejanje nije funkcionisalo, pa sam se od prvog udaha navukla zime za ceo život, ili vučem neku karmu, ko će to znati. Tata, čisto da se zna, tvrdi da sam tu nemogućnost zagrevanja i ogrevanja u zimskim danima, nasledila od njega, a to nasleđe se prenosi iz generacije u generaciju. Naslediš šta ti je sudbina namenila, ako ne može porodični nakit, vila ili keš, tu je bar neki gen, tek da znamo gde pripadamo.
I tako jutros, u totalnom odsustvu boja kao i u ostalim, već navedenim sumornim okolonostima – lepota, savršenstvo samo po sebi. Moj prvi ovogodišnji amarilis je procvetao.
Kako je amarilis postao moj omiljeni cvet, nisam više sigurna. Osim lepote i elegenacije, mislim da me je privuklo i to buđenje života u sred zime.
Naime, da bi amarilis procvetao, potrebno je da se od kraja leta, ne zaliva. Tada odlazi u svoj zimski san. Prespava celu jesen i deo zime. I onda odjednom, sam od sebe, probudi se i počne da stvara samo cvet. Bez ikakve pomoći, ne sme sa zalivati i dalje, ni prehranjivati. Lepota, koju stvara mora da bude postepena, onim tempom, koji biljka sama odredi. Toplota i energija sunca, skupljani i skladišteni tokom leta, sada izbijaju i donose radost i lepotu, koja prosto isijava.
Tako je uostalom i dobio svoje ime.
Derived from Greek αμαρυσσω (amarysso) “to sparkle”. This was the name of a heroine in Virgil’s epic poem ‘Eclogues’. The amaryllis flower is named for her.
Možda se baš botaničari ne bi složili sa svim navedenim, pošto cvet, koji je poznat kao amarilis, u botaničkim krugovima se naziva Hippeastrum, ali trgovci su još pre više od pola veka odlučili da ovaj cvet, zasužuje lepše ime i u prodaji širom sveta je poznat isključivo kao amarilis.
Cveće se vezuje obično za žene, bilo da su stvarne ili iz legendi i mitova.
Najpoznatija promoterka Amarilisa je bila Lillie Langtry, čuvena engleska glumica i lepotica, sa kraja 19 i početka 20-og veka.
I tako kad pogledam kroz prozor, sada krajičkom oko vidim sjaj i lepotu mog cveta i čekam, čekam život da se probudi, čekam proleće….
Divan je! Ja imam crveni , mislim da je Carina kod mame mi zimi drema) i dva puta u toku godine cveta. Ne gajim ga kako si napisala, ali cveta božanstveno i to u bokoru od 2-6 cveta.
Prelep ti je cvetić i postić koji si mu posvetila! Zaista unosi svetlost i toplinu! 🙂
Hvala, drage moje dame! Šta više da kažem, sem da su mi boje tako važne. Mrzim zimu!
atmosfera je pomalo – misticna
Da li je to loše? Meni je OK!
cuj, tvoj kutak, tvoj trenutak.
A moraju i misticari da postoje na ovom svetu…
Baš lep tekst, saznao sam nešto novo a i skontao šta tvoje ime znači. Predpostavljao sam da je neki cvet, ali, eto, nisam imao pojma da je ovako prepun simbola.
Uvek mi je izuzetno drago, kada ti se dopadne post. Cveće je moja velika ljubav!
Comments are closed.