– Zašto sam pristala na intervju? To ti je prvo pitanje? OK. Hajde da se potrudim da ti odgovorim, nisam očekivala da ćeš to prvo da me pitaš. Vidiš, meni reklama nije potrebna, imam sasvim dovoljno klijenata, ustvari većinu odbijam. Para više nego dovoljno. Ipak, tebe su preporučili moji redovni klijenti, oni što daju pare a ne pitaju, kad da stanu. Rekoh sebi, bilo bi lepo da ih na neki način ispoštujem, više zbog njih nego zbog sebe. Ti nemoj to baš tako bukvalno da napišeš, malo to onako nafiluj, šta ja znam ti si profi…, – nasmešila se prvi put, onako više da pokaže belinu svojih savršenih zuba. Ipak, oči se nisu smešile, ostale su nekako zatvorene, daleke, ispitivačke.
– Drugi, važniji razlog je valjda taj, što ja zaista volim da pričam o tome, šta i kako radim. Samo to niko ne sluša, nikoga to ne interesuje. Možda, malo na početku, zatim odmah svi, ne mogu da izdrže, pređu na lični nivo, ma svi su isti. Hajde, pitaj me, nema šanse da me ne pitaš!
– Stvarno, umeš da se kontrolišeš, svaka ti čast, pravi si novinar, posao, karijera, pre svega, ali…,
– U redu, neću više da skrećem sa teme. Dakle, kako sam počela – šta, da proričem? Kako mrzim taj glagol, proricati. Ima ona neka dečja pesmica, gde volovi riču ….., na to me podseća to proricati. Ne, ja ne proričem sudbinu. Ja posmatram, samo razgledam i vidim ono što bi svi, ili bar većina ljudi mogla da vidi, a jednostavno neće.
– Ljudi se plaše sebe, svojih moći. Šta mi je specijalnost, kako to misliš, šta mi je specijalnost? A, to, šolja, karte, pasulj… ha,ha. Ništa od toga. Vidiš, ja pogledam tebe, hajde nećemo tebe, neku osobu i to je kao, recimo kao kad neko upali televizor, vidim. Nekada vidim ceo film, nekada samo parče, kako kad, zavisi.
– Ali, zamisli sad, dođe kod mene neko na seansu i ja kao iz topa, počnem odmah da pričam – ti si taj i taj imaš toliko godina, desilo ti se to i to u životu a tek će se desiti sledeće, pa počnem da nabrajam. Ufff, ne ide, sve bih rasterala klijente. Kažem ti, niko mi ne veruje, ljudi su čudni, generalno, niko ne želi da čuje istinu o sebi a još manje da zna šta će mu se desiti u budućnosti. Pa šta ja u stvari radim ? To je dobro pitanje. Ja pravim predstavu. To je ono što ljudi žele predstava, neko voli tarot karte, to je tako mistično, žene one malo patrijarhalnije, vole gledanje u šolju. One modernije, obrazovanije one vole astrologiju i natalne karte. Kažem ti, meni je sasvim svejedno, ta pomagala ionako ničemu ne služe. To će ti svaka vidovita osoba reći. Samo predstava za narod, gledanje u šolju, možeš misliti!
– Sledeća važna stvar, da se razjasni. Šta če se desiti u budućnosti? Gluplje pitanje ne može da se postavi. Odgovor je vrlo jednostavan, desiće se ono što svako od nas želi, ono na šta usmerava i troši svoju energiju. Budućnost , to ne postoji, nije to crta onako kako je deca crtaju, prava crta ili put ispred nas, koji mora da se pređe. Budućnost je kao razgranato drvo, isprepletanih grana, neke su tek ozelenele, neke su u punom cvatu, neke daju plodove a neke su počele da se suše. To je budućnost. Odgovor ne zavisi od mene, nego od onoga, ko postavlja pitanje. Na primer, pa moram da budem malo lična da bih ti to slikovito objasnila! Kada ćeš se udati, kako će izgledati tvoj muž? Šta, ne interesuje te, ha, ha, izvini što se smejem, ta se nije rodila, koju to ne interesuje, bar ne u ovom univerzumu, sa ovim rasporedom energija. OK! Ako te ne interesuje, razlog više da pričamo o tome onako, hladne glave, da bolje shvatiš, kako moje viđenje tvoje moguće budućnosti izgleda.
– Evo, da se ne gnjavimo, da sad piješ kafu, okrećeš šolju, imam naravno karte kod sebe. Običan špil, svejedno je to, 32 karte od sedmice naviše. Uzmi ih u ruke. Kako, zašto? Naravno da karte pokazuju istu priču, koju ja vidim, doduše ne tako detaljno. O tome ti i pričam. Svako može da čita karte, šolju, to je zanat, kao svaki drugi. Tako daj mi ih sad, upoznale su te karte, primile su tvoju energiju. Evo, da vidiš i sama. Dama herc to si ti a pop herc, to je tvoj čovek, ha,ha . zvučim kao neka baba. Vidiš, koliko sam mešala karte, nema tu nikakvog trika, te dve karte su jedna pored druge. Znači nisam ti ni ja niti iko drugi potreban, valjda i sama znaš da voliš svim srcem i da si isto tako voljena, da si blagoslovena pravom, istinskom ljubavlju. Jedino to je važno. Dalje, pa to zavisi od tebe, rekla sam ti toliko grana ima, na tvom drvetu života. Problem je kod većine ljudi, što ono, kao što narod kaže, ko pijan plota, uvate jednu granu, jedan pravac u svom životu i onda tabanaju. Samo malo da zastanu, da se osvrnu levo desno, koliko bi novih grana, novih mogućnosti otkrili.
– Baš sam se raspričala, rekoh ja tebi, volim ja da pričam, ali niko neće da me sluša. Evo i ti se trudiš svim silama da ostaneš fokusirana, ali ne ide, kopka te tvoj život. Da li znam svoju budućnost? To je pitanje! Ne, nećeš verovati ne znam. Kako? Jednostavno, ja sebe ne vidim, pa ne mogu da vidim ni svoje drvo života. Ogledalo, to je samo ilizija, to nisam stvarno ja, niti iko drugi. To je samo iluzija, koju sami stvaramo o sebi, da smo to mi. Znaš priču o Narcisu, onom što se zaljubio toliko u svoj lik da nije mogao da se odvoji od njega, pa je umro. Veruj mi da je mogao da vidi sebe, očima drugih, ne bi mu se to desilo, ovako video je samo svoju iluziju. Ne, nemam pojma o svojim mogućnostima u ovom životu. Neću ti dalje o tome pričati. Bar ne danas. Možda se vidimo nekom drugom prilikom. Sad već moram da te napustim.
– Da ne zaboravim, ipak sam ja profesionalac, moram malo da držim slovo. Voleti nekoga, znaš, to je proces, koji se menja. Menjaš se ti, menja se i osoba koju voliš, pa mora se menjati i ljubav. Ne može se isto voleti i očekivati na početku veze, posle 5 i 10 godina. Stvari će se malo promeniti, neke okolnosti će možda biti drugačije, ali, Jovana , nemaš razloga da strepiš, vaša ljubav je jača od života. Da, bili ste vi zajedno i u prethodnim životima, ne može vas ništa razdvojiti. Opusti se. E, da Jovana, poljubi onog srebrnog vilenjaka i čuvaj Kera, dobar je to ker!
“Dalje, pa to zavisi od tebe, rekla sam ti toliko grana ima, na tvom drvetu života. Problem je kod većine ljudi, što ono, kao što narod kaže, ko pijan plota, uvate jednu granu, jedan pravac u svom životu i onda tabanaju. Samo malo da zastanu, da se osvrnu levo desno, koliko bi novih grana, novih mogućnosti otkrili.”
Like it very much! 🙂
Dobro si provalila princip kod kvalitetnih proročica sudbine 😉
Zanimljiv tekst. Drugačiji od prethodnih. Like it very much, too 😉
Čim se otvori SMS za onih 100 din. + PDV, odmah se prijavljujem kod gospođe sa cyber kristalnom kuglom. Mislim, pre nego što zanjišem lijanu i skočim na drugu zelenu granu. 😉
Beše nekad neki film koji se, čini mi se, zvao: “Sve su one pomalo veštice”
Živa istina…
Drago mi je da ti se sviđa, koleginice sa Filološkog 🙂
Ufff, navatala sam strah od onog tvog posta. Dobro je! Znači držim se preporučenog broja reči i još ti se sviđa, super 🙂
Za tebe draga moja Zverčice, čim gospoja reši da se oglašava, ima da joj okačim reklamu na blog, ispod cene!
Naravno da je istina, Miodraže, sve su žene proročice, to veštice su smislili ljubomorni muškarci!
I meni se jako,jako dopao tekst, pun je tih životnih mudrosti, umeren, a snažan, jako zanimljivo 🙂
Hvala, druže !
Vec sam se pitala sta je sa Batom i ekipom, sta se desavam nisi ih valjda ostavila ? 🙂 Ovaj tekst je fenomenalan,mislim jedan od najboljih do sada 🙂 Fantasticno !
PS Bas su mi nedostajali. Nije fer, navuces nas tako i onda ostavis dugo bez njih 🙂
Gradiva, draga moja, mislila sam da sam dosadila bogu i narodu sa Batom i ekipom, pa sam više onako po mako za sebe pisala, bez objavljuvanja. Ali, evo kad ti kažeš, sledeći post će biti opet sa starom ekipom.
Veoma mi je drago da ti se ovaj tekst dopada 🙂
Comments are closed.